О насељености подручја босанскокрупске општине још у предисторијско доба свједоче локалитети звани градине, а као сигурни докази служе материјални остаци из тог времена. Темељи и зидови градинских људских насеља откопани су на Кекића главици поред Залина, на Обљају код Малог Радића и на Градини поред села Суваја. Подручје Крупе и околине било је перферна територија келтско-илирског племена Јапода које су Римљани покорили 35 године прије нове ере.

Од људских насеља из Римског доба најпознатије је оно што је откривено на мјесту Грочила у селу Љусина код Крупе. Ту су откопани темељи зграда и разни предмети. Многобројни откопани гробови римских војника су поред људских костију наџени римски новац, једна сабља и други предмети, говоре о присуству старих римљана на овом подручјима. У периоду римске власти подручје око средње Уне припадало је римској провинцији Далмацији.Након подјеле Римског царства 395 г. на Источно и Западном Поуње је ушло у састав Западног римског царства. Не постоје никакви поууздани подаци о збивањима на овим просторима у вријеме Западног римског царства. Познато је само да су у 5., 6., 7., вијеку у поунску крајеве продирали Готи и ширила се власт Византије да би на крају доселили Авари и словенско становништво.

У средње вијеку подручје данашње крупске општине припадало је хрватској краљевини и аутро-хрватској држави. У 10. вијеку улазило је у састав простане хрватске жупе зване Псет. У 13. вијеку губи се иче Псет , а први пут се јавља име Крупа. За тврђаву у Крупи чији се остаци налазе на брежуљку званом Град, зна се да је постојала у 13. вијеку, али се не зна ко је био њен градитељ. По једној легенди ову трвђаву сазидала је дјевојка Крупана. Први познати господари Крупе били су већ у 13. вијеку феудалци Бабонићи . Од 1410. до 1429. године Крупа је краљевски град којим су управљали каштелани у име уграско-хрватског краља. Након тог вријеме Крупа је дарована феудалцу Фридриху Цељском да би је 1456. године присвојио феудалац Чартин Франкопан. Од 1463. до 1490. године Крупа је поново у посједу краља и њом управљају сењски капетани . Од 1490. године власник града је Иван Корвин. Хакон тога Крупа по трећи пут постаје краљевски град, да би ускоро дошла у руке бана Иван Карловића. Од 1531 . године до пада под Турску власт Крупа је била влашниство кнезова Зрински.

1565. године босански паша Мустафа Соколовић је 23. јуна заузео крупску тврђаву и од тада је Крупа под Турском влашћу све до 1878. Када владавину у цјелој Босни преузима Аустро-угарска монархија. Према службеном Аустро-угарском попису крупа је 1885. године имала 2096 становника. 1918. године, након завршетка првог свјетског рата и слома Аустро-угарске Крупа је саставу Краљевине СНС а затим Југославије. Након завршетка другог свјетског рата, Босанска Крупа се налазила у саставу СФРЈ.